80241dcaff18d96cbb6a3575489d29e83263d044

Знаке  +  и  –   за операције сабирања и одузимања су увели немачки математичари крајем XV века .

Знаке    ·   и   :   за операције множења и дељења је увео Лајбниц              (1698 .године )

Знак   =  (једнакост ) је увео Рекорд (1557.године ) ;

Знак    !   ( факторијел ) је увео Крамп   .

Advertisements

Логаритме су открили почетком 17. века независно један од другога Шкотланђанин Непер и Швајцарац Бирги . Непер је засновао теорију логаритама и указао на начине за њихово израчунавање . Декадне логаритме увео је Енглез  Бригс . Знак за логаритам је 1624. године увео Кеплер  ( Log ), односно осам година касније Каваљери ( log ).

Логаритме су одмах прихватили математичари јер су се помоћу њих битно упрошћавала дуготрајна и напорна израчунавања која су у то доба била неопходна , пре свега за развој поморства и астрономије. Француски математичар Лаплас је говорио да је проналазак логаритама продужио живот онима који морају много да рачунају .

     Још су Стари Грци употребљавали степен са природним изложиоцем (нпр. Диофант у 3. веку пре наше ере ). Све до француског математичара Декарта ( 17. век ), који је увео данашњу ознаку за степен , постојали су различити називи за први , други , трећи итд. степен . Ознаку степена са негативним изложиоцем први је почео примењивати Њутн ( 17. век ) . Степен са разломљеним изложиоцем се јавља у 14. веку (француски математичар Орезмо ) , а дефиниција степеновања нулом у 16. веку  ( швајцарски математичар Штифл ) . Ознака за корен потиче из 15. века .